Bor i Ajnštajn

Nauka je zanimljiva.

Naučnici su zanimljivi.

Bor i Ajnštajn

Choose

ex Yu

A new political force in the Balkans.

see Press Releases

Nils Henrik David Bor

7.10.1885. – 18.11.1962.

Albert Ajnštajn

14.3.1879. – 18.4.1955.

Danski fizičar koji je ostvario fundamentalna otkrića u atomskoj i kvantnoj mehanici zašto je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1922. (godinu poslije Ajnštajna).

1913. je prezentovao model atoma hidrogena koji će biti osnov kompletne atomske fizike.

Kasnije je sa Šredringerom matematički definisao atomski model koji i danas sa manjim izmjenama egzistira.

Smatra se ocem kvantne fizike.

Ajnštajnu je upravo rad iz domena kvantne fizike donio Nobelovu nagradu.

Zajedno sa Plankom uveo je pojam kvanta u fiziku.

No vremenom je počeo da odbacuje shvatanja koja je sam potakao.

Tokom dvadesetih godina XX vijeka ušao je u sukob sa pristalicama kvantne mehanike koji zagovaraju determinističku teoriju slučaja i vjerovatnoću.

Bohr Einstein duel

Bor-Ajnštajn debata je niz javnih rasprava o kvantnoj mehanici između Alberta Ajnštajna i Nilsa Bora. Njih dvojica su i osnivači te grane fizike. Njihove rasprave su pamte zbog njihove važnosti i za fiziku i za filozofiju. Najčuveniji je Borov članak "Razgovori s Ajnštajnom o epistemološkim problemima atomske fizike".
Unatoč njihovim razlikama u mišljenju u vezi kvantne mehanike, Bor i Ajnštajns su se međusobno veoma uvažavali do kraja života.

Albert Ajnštajn i Nils Bor, stalno su vodili bespoštedni rat oko prirode kvantne teorije zasnovane na vjerovatnoći. Ova anegdota, najbolje opisuje njihov odnos:

Priča se da su mnogo puta raspravljali, šetajući se, Nils Bor i Albert Ajnštajn, sami po šumi. Jednom prilikom se ispred njih pojavio ogroman medvjed. Bor je odmah izvukao par patika ѕa trčanje, obuo ih i počeo da vezuje pertle.

„Šta to radiš, Nilse? Znaš da ne možeš trčati brže od medvjeda“, ukazuje Ajnštajn logično.

„Ah, nije neophodno da trčim brže od medvjeda, dragi Alberte, dovoljno je trčim brže od tebe.«

Oni koji prihvataju postavke Ajnštajna, pričaju da je Ajnštajn oblačio patike. Ali moderna nauka prihvata da je Bor ipak trčao brže.

I Ajnštajn i Bor bili su poznati priznati po britkosti misli. Neke njihove rečenice su postale antologijske. Evo nekih:


Svaka rečenica sam izustitio treba se shvatiti ne kao afirmaciju, već kao pitanje. Neke teme su toliko ozbiljne da se može samo šaliti. Predviđanje je teško, pogotovo ako se radi o budućnosti. Kako je divno da pronaći paradoks. Tada imamo neke nade za napredak. Istina i jasnoće su komplementarni. Ako Vas kvantna mehanika ne šokira onda je niste shvatili. Vaša teorija je luda, ali to nije dovoljno ludo da bi bilo istinito. Ajnštajnu., prestani Bogu govoriti šta da radi!	Pred Bogom smo svi jednako mudri - i jednako glupi. Čovjek bi trebao da se predstavlja onakav kakav jeste, a ne kao onakav kakav misli da jeste. Čovjek koja nikad nije napravio pogrešku nikada nije pokušao nešto novo. Sve religije, umjetnosti i nauka su grane istog stabla. U prošlosti mi nije padalo na pamet da će i moje slučajne primjedbe biti pamćene. Inače bih se uvukao u jušturu i mudro ćutao. Da smo znali šta radimo kako bi se to zvalo istraživanje, zar ne? Vjerujete li u besmrtnost? No, i jedan život je dovoljno za mene.
Razmirice dvojice velikana najbolje ilustruje problem Šredingove mačke Eksperiment ilustruje nepotpunost kvantne mehanike kada se prelazi sa subatomskih na makroskopske sisteme. Mačka je smještena u zatvorenu kutiju. Na kutiju je pričvršćena aparatura sa nuklearnom jezgrom i spremnikom smrtonosnog plina. Eksperiment je postavljen tako da postoji vjerojatnoća od 50% da će se jezgra raspasti u roku od sat vremena. Ako je raspadne, emitiovaće zraku koja će potaknuti upaljač, ispustiti gas u kutiju i ubiti mačku. Prema kvantnoj mehanici, nepromatrana jezgra je superpozicija (mješavina) «raspadnute jezgre» i «neraspadnute jezgre». No, kada se kutija otvori možemo vidjeti samo ili živu mačku / neraspadnuta jezgra ili mrtvu mačku / raspadnuta jezgra. Prema kopenhagenskom tumačenju (Bora i sljedbenika) kvantne mehanike mačka je istovremeno i živa i mrtva. Ipak, kada gledamo u kutiji, vidimoda li je mačka živa ili mrtva. Ajnštajn tvrdi da je mačka ili živa ili mrtva.